Josip Broz - Tito
(1892 -1980)
ÄŒin:
- 1913: vodnik 25. domobranske pukovnije
- ÄŒlan Pokrajinskog komiteta Hrvatske
- ÄŒlan Politbiroa KPJ
- Vrhovni komandant NOV i POJ
- 1944: Maršal Jugoslavije
Biografija: Josip Broz roÄ‘en je u Kumrovcu 7. maja 1892, ali je 25. maj utvrÄ‘en kao njegov roÄ‘endan. Brozov otac Franjo, roÄ‘en 5. IX 1856, oženio se s Marijom JaverÅ¡ek, kćeri seljaka iz Podsrede u Sloveniji. Medu njihovih petnaestoro dece Josip je bio sedmo. Sa 8 jutara Å¡krte zemlje, Franjo Broz nije mogao ishraniti svoju porodicu. Svog petnaestogodiÅ¡njeg sina Josipa uputio je 1906 na konobarski zanat u Sisak, ali razoÄaran ovim poslom Josip Broz je ubrzo stupio kao uÄenik u jednu bravarsku radionicu. Usporedo je pohaÄ‘ao i trogodiÅ¡nju Å¡egrtsku (zanatsku) Å¡kolu. Tu je doÅ¡ao u dodir sa socijaldemokratskim pokretom i literaturom. Septembra 1910 zavrÅ¡io je zanat i u isto vreme dobio svedoÄanstvo o zavrÅ¡enoj Å¡egrtskoj Å¡koli. OtiÅ¡ao je u Zagreb i zaposlio se u jednoj mehaniÄarskoj radionici. Tu se upisao u sindikat za Älana Saveza kovinarskih radnika i postao Älan Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije. Tih dana uÄestvuje i u radniÄkim demonstracijama. Odlazi u Ljubljanu i Trst tražeći posla, pa se u martu 1911 ponovo zapoÅ¡ljava u Zagrebu.
Tražeći bolje uslove rada i priliku da se struÄno usavrÅ¡i, leti 1911 Josip Broz odlazi u Kamnik u Sloveniji gde se zapoÅ¡ljava u fabrici metalne robe. UÄestvuje u sindikalnom radu, pristupa Sokolu, nacionalnom antiaustriskom druÅ¡tvu za unapreÄ‘enje fiziÄke kulture. U maju 1912 odlazi u ÄŒeÅ¡ku, u veliku metalnu fabriku u Jince-ÄŒenkov, odavde u Plzenj kod Å kode zatim u NemaÄku, radi u Manhajmu kod Benza, u Ruru, pa u BeÄu, zadržavajući se svuda kraće vreme. NauÄio je ÄeÅ¡ki i nemaÄki, usavrÅ¡io zanat, ali pre svega, radeći u velikim fabrikama sa nekoliko hiljada radnika, jasno je uvideo koliku snagu pretstavljaju radnici. NeÅ¡to viÅ¡e se zadržao u BeÄkom Novom Mestu, u velikoj fabrici automobila Daimler gde je bio probni vozaÄ.
Ratni put 1
Na otsluženje vojnog roka Josip Broz stupa 1913 u jedan beÄki puk, ali po molbi bude premeÅ¡ten u Zagreb u 25. domobransku pukovniju. PohaÄ‘a doÄasniÄki teÄaj i ubrzo je postao najmlaÄ‘i vodnik u puku. Kao najbolji maÄevalac puka uÄestvuje na takmiÄenju za prvenstvo austrougarske vojske u BudimpeÅ¡ti i dobija drugu nagradu. Kada je 1914 buknuo rat ubrzo je uhapÅ¡en zbog antiratne propagande i zatvoren u Petrovaradinskoj tvrÄ‘avi. OsloboÄ‘en optužbe, krenuo je Josip Broz sa pukom januara 1915 na ruski front i uÄestvovao u protivofanzivi na Karpatima. Sa Karpata puk je prebaÄen u Bukovinu. Josip Broz je tu kontuzovan, a zatim je kod Okna pri jednom napadu KozaÄko-ÄeÄenske konjiÄke divizije 4. aprila 1915. teÅ¡ko ranjen Äerkeskim kopljem u levu lopaticu i zarobljen.
U ruskom zarobljeniÅ¡tvu nauÄio je ruski jezik, upoznao se s ruskom literaturom, doÅ¡ao u dodir s ruskim radnicima, a i u sukob sa caristiÄkim vlastima. UÄestvovao je u julskim (1917) demonstracijama u Petrogradu protiv Privremene vlade, a u Omsku stupio u Crvenu internacionalnu gardu.
Partijski rad
Vratio se u zemlju septembra 1920, kada je već reakcionarna buržoazija ovladala posleratnom revolucionarnom situacijom i uÄvršćivala svoju vlast žestoko udarajući po radniÄkom pokretu. Zaposlio se u Zagrebu, pristupio odmah u sindikat i bio primljen za Älana KPJ. UÄestvovao je u pripremama i agitaciji za izbore za Ustavotvornu skupÅ¡tinu. Pod uticajem Oktobarske revolucije vrÅ¡io je revolucionarnu propagandu istiÄući da radniÄka klasa može osvojiti vlast samo oružanom borbom. Posle Obznane uÄestuje u agitaciji za protestne Å¡trajkove, objaÅ¡njava radnicima novonastalu situaciju i deluje na podizanju njihove klasne svesti. Josip Broz odlazi u Veliko Trojstvo, selo kod Bjelovara, gde se zapoÅ¡ljava u jednom mlinu kao maÅ¡inist. Povezuje se sa ilegalnom KomunistiÄkom partijom i bude izabran za Älana Okružnog komiteta. Zbog govora održanog na sprovodu jednog komuniste policija ga hapsi ali ga sud puÅ¡ta posle 8 dana. Veliko Trojstvo napustio je posle 4½ godine i otiÅ¡ao na rad u brodogradiliÅ¡te u Kraljevicu.
U Kraljevici radi na propagiranju revolucionarnih ideja, na osnivanju sindikalne podružnice i organizuje Å¡trajk da bi upravu brodogradiliÅ¡ta primorao na isplatu novÄanih zaostataka radnicima. O tome je objavio Älanak bez potpisa u Organizovanom radniku. OtpuÅ¡ten sa posla 1926, na poziv Centrale saveza metalaca odlazi u Beograd, ali tu ne nalazi posla, pa se najzad zapoÅ¡ljava u fabrici vagona u Smederevskoj Palanci. Ovde bude izabran za radniÄkog poverenika, u toj funkciji dolazi u sukob s upravom fabrike i ponovo bude otpuÅ¡ten. U meÄ‘uvremenu u zagrebaÄkom Organizovanom radniku objavio je Älanak o prilikama u fabrici pod pseudonimom Bradop. Vraća se u Zagreb gde bude kooptiran za Älana Mesnog komiteta, a ubrzo zatim preuzima funkciju sekretara Oblasnog odbora Saveza metalaca za Hrvatsku. Na toj dužnosti, u junu 1927 je uhapÅ¡en zbog partiskog rada u Kraljevici i 28 X 1927 osuÄ‘en uslovno na 7 meseci zatvora.
U Zagrebu, pored dužnosti sekretara Oblasnog odbora Saveza metalskih radnika, prima se i funkcije sekretara Saveza kožarskih i preraÄ‘ivaÄkih radnika. Bilo je to izvanredno teÅ¡ko vreme. Ekonomska kriza izbacila je veliki broj radnika s posla, a radniÄke nadnice spale su na najniži nivo. Å trajkovi su nemilosrdno uguÅ¡ivani, a radniÄka Å¡tampa plenjena. Sindikati su bili naroÄito na udaru policije. Sindikalni funkcioneri stalno su hapÅ¡eni. Josip Broz stupa u neposredan kontakt sa radnicima i medu njima energiÄno propagira potrebu aktivne borbe. Organizuje Å¡trajkove i vodi borbu protiv Å¡ovinizma i drugih shvatanja tuÄ‘ih radniÄkom pokretu. U isto vreme, kao Älan Mesnog komiteta za grad Zagreb vodi borbu protiv frakcija koje su paralizovale razvitak KPJ i nanosile silnu Å¡tetu sindikalnom pokretu u neposrednoj borbi radniÄke klase za bolje uslove života. Na Osmoj partiskoj konferenciji 25/26 II 1928 izabran je za sekretara Mesnog komiteta. Na tom položaju, a i kao Älan Mesnog sindikalnog veća, sprovodi partisku liniju za ujedinjenje sindikalnog pokreta. S Äurom Äakovićem jedno je vreme u komisiji za organizovanje žena-radnica. Znao je jasno, neposredno i jezgrovito objaÅ¡njavati stvari bez ikakvih fraza. Neposrednost izraza otvarala mu je razum i srce ljudi. Njegovom inicijativom Crvena pomoć je dobro funkcionisala, a organizovana je i kuhinja koja je zatvorenim drugovima doturala hranu.
Prvomajske demonstracije 1928, od Obznane najmasovnije, organizovao je Josip Broz Tom prilikom je uhapÅ¡en kada je jednog radnika oslobodio iz ruku agenata i kažnjen sa dve nedelje zatvora zbog izgreda. Po izlasku iz zatvora joÅ¡ upornije je nastavio radom. Na sednici Biroa CK KPJ od 20 juna 1928 Josip Broz je odreÄ‘en za Älana ZameniÄkog biroa CK KPJ, a na sedmci Biroa od 2 avgusta 1928 postavljen je za sekretara Pokrajinskog komiteta Hrvatske, ali ove odluke nisu mu saopÅ¡tene zbog burnih dogaÄ‘aja koji su nastupili atentatom na S. Radića u SkupÅ¡tini. Tim povodom Josip Broz izdaje letak u kome se poziva graÄ‘anstvo na masovni protest protiv velikosrpske hegemonistiÄke buržoazije, protiv režima bede i socijalne nepravde, Å¡to je u Zagrebu dovelo do trodnevnih demonstracija. Na ulice je izaÅ¡lo oko 60 000 ljudi. UhapÅ¡en je 4 avgusta, a 14 novembra na takozvanom BombaÅ¡kom procesu osuÄ‘en na 5 godina robije zbog komunistiÄke propagande. Pred sudom klasnog neprijatelja drži se prkosno: 'Ja se ne ćutim krivim - izjavljuje, iako priznajem ono, Å¡to me tuži državni odvjetnik, jer ne smatram ovaj sud kompetentnim, već samo sud Partije. Priznajem da sam Älan ilegalne KomunistiÄke partije Jugoslavije, priznajem da sam radio na Å¡irenju komunistiÄkih ideja i propagirao komunizam, te prikazivao kakva se nepravda Äini proletarijatu od buržoazije'. Zatim: 'Ja držim da su prirodni zakoni viÅ¡i od onih koje stvori jedna klasa da pritisne drugu. Ja sam za svoje ideale spreman žrtvovati i svoj život.' Presudu doÄekuje uzvikom: Živjela KPJ, Živjela Treća internacionala. Na robiji u Lepoglavi i Mariboru mnogo je radio na liÄnom usavrÅ¡avanju. Izdržao je u Ogulinu i ostatak ranije uslovne kazne, pa je najzad marta 1934 PuÅ¡ten na slobodu ali sa prinudnim boraviÅ¡tem u rodnom mestu Kumrovcu.
U meÄ‘uvremenu u zemlji i u Partiji desile su se krupne promene. Å estojanuarska diktatura viÅ¡estruko je pojaÄala nacionalno ugnjetavanje obespravljenih naroda Jugoslavije i osobito eksploataciju radniÄke klase. Rukovodstvo KPJ, tek izabrano na kongresu u Drezdenu, nije uspelo da Partiju osposobi za borbu protiv diktature. MuÄki je ubijeno viÅ¡e istaknutih komunista, meÄ‘u njima i Äuro Äaković, organizaciski sekretar, koji je rukovodio Partijom. Posle njegove pogibije obezglavljeno rukovodstvo KPJ napustilo je zemlju, bacivÅ¡i prethodno avanturistiÄku parolu oružanog ustanka kojom su žrtvovani dragoceni kadrovi.
Josip Broz nije dugo ostao u Kumrovcu. UzevÅ¡i ime Tito, dosta Äesto u Zagorju, preÅ¡ao je u ilegalnost. U Zagrebu bude izabran za Älana Pokrajinskog komiteta Hrvatske koji ga Å¡alje u BeÄ da bi uspostavio sigurnu vezu sa Centralnim komitetom. ZavrÅ¡ivÅ¡i duži referat o faÅ¡izmu za partisku organizaciju na ZagrebaÄkom univerzitetu, odlazi ilegalno u BeÄ gde je krajem avgusta 1934 kooptiran za Älana Politbiroa CK KPJ. Pre povratka u zemlju dobio je zadatak da organizuje i održi partiske konferencije za Hrvatsku i Sloveniju. Odlazi ponovo u BeÄ gde u CK intenzivno radi. Napisao je i referat o organizaciji odbrambenih radniÄkih Äeta, dao shemu njihove organizaciske strukture i izložio naÄin voÄ‘enja borbe. Iz BeÄa odlazi u Moskvu, u Kominternu gde radi na jugoslovenskim pitanjima, a u meÄ‘uvremenu na IV konferenciji KPJ izabran je za Älana Politbiroa. U Moskvi Tito je stupio na dužnost Älana Balkanskog sekretarijata i referenta za Jugoslaviju. Tu je uzeo novo ilegalno ime Valter. U Moskvi najviÅ¡e je prouÄavao ekonomiju i filozofiju. Ozbiljno se bavio i vojnom literaturom, Äitao je Frunzea, Klauzevica i druge. Na VII kongresu Kominterne Tito je Älan i sekretar jugoslovenske delegacije. Ovom prilikom Tito nastoji da se partisko rukovodstvo vrati u zemlju radi uspeÅ¡nijeg delovanja. Gorkić, politiÄki sekretar KPJ, nije se s tim složio, pa je najzad reÅ¡eno da se Tito sa delom CK vrati u zemlju, dok je drugi deo s Gorkićem ostao u inostranstvu (u Parizu) sa pravom veta na sve odluke politiÄkog karaktera donesene u zemlji. Tito je tražio takoÄ‘e da se poradi na tome da se Partija izdržava svojim sredstvima, Å¡to je kasnije i sprovodio.
...
- Vojna Enciklopedija II, str 132-135
This page is also available in the following languages:
• English •
