СрпÑка државна Ñтража
Оружана формација Ñтворена 3. марта 1942. од Ñтране владе Милана Ðедића у окупираној Србији, тзв. недићевци, као додатно појачање цивилној полицији да одржава ред и да Ðемцима олакша окупацијÑке задатке. Углавном наÑтала проширењем бивших ЈугоÑловенÑких жандармеријÑких пукова, ДринÑког и ДунавÑког, одредима полиције који Ñу већ били у Ñлужби окупатора у Србији, и од подофицира и официра ЈугоÑловенÑке војÑке који Ñу избегли заробљеништво или Ñу пуштени из заробљеништва.
Приликом формирања је имала око 17,000 људи. За јануар 1943. године поÑтоји податак о бројном Ñтању од 36,716 људи укључујући помоћне Ñлужбе и наоружану ÑеоÑку милицију. Први командант био је пуковник Јован Тришић, а наÑледио га је генерал-мајор Боривоје Јонић.
Коришћена је, првенÑтвено, за борбу против јединица ÐароднооÑлободилачке војÑке и партизанÑких одреда ЈугоÑлавије. ЧеÑто је ÑадејÑтвовала Ñ Ð¾ÐºÑƒÐ¿Ð°Ñ‚Ð¾Ñ€Ð¾Ð²Ð¸Ð¼ оружаним Ñнагама, и Ñлужила за обављање других полицијÑких поÑлова против припадника ÐОП-а и других патриота.
Команда СДС је била у ÑаÑтаву МиниÑтарÑтва унутрашњих поÑлова тј. при предÑедништву СрпÑке владе, а команда СДС града Београда је била непоÑредно под командом управника града Београда.
СДС је била углавном наоружана лаким Ñтрељачким наоружањем које Ñе дали Ðемци из Ñвог ратног плена. Попуна је вршена мобилизацијом, затим из редова Пећанчевих четника, а каÑније и четника Драже Михаиловића који Ñу Ñе до 1944 потпуно инфилтрирали у СДС.
У Ñвом ÑаÑтаву је, поред других, имала и обавештајно одељење, а делила Ñе на:
- ГрадÑку државну Ñтражу (полиција) која је Ñлузила у Београду и другим већим градовима Србије,
- ПољÑку државну Ñтражу (жандармерија) која је обављала Ñлужбу на целој територији оÑим подручја покривених ГрадÑком државном Ñтражом, и
- Граничну државну Ñтражу која је обављала граничну Ñлужбу.
ГрадÑка државна Ñтража (полиција) делила Ñе на одреде градÑке државне Ñтраже, а ови на квартовÑке одреде Ñ Ð¿Ð¾Ñ‚Ñ€ÐµÐ±Ð½Ð¸Ð¼ бројем Ñтаничних одељења на подручју кварта.
ПољÑка државна Ñтража (жандармерија) делила Ñе на окружне одреде ови, такодје, на ÑреÑке, Ñ Ð¿Ð¾Ñ‚Ñ€ÐµÐ±Ð½Ð¸Ð¼ бројем Ñтаничних одељења. Територијална надлежноÑÑ‚ окружних и ÑреÑких одреда поклапала Ñе Ñ Ñ‚ÐµÑ€Ð¸Ñ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ˜Ð°Ð»Ð½Ð¾Ð¼ надлежношћу одноÑних округа и Ñрезова у округу.
Гранична државна Ñтража имала је 2500 припадника подељених у пет облаÑти: Београд, Краљево, Ðиш, Ваљево и Зајечар. Свака облаÑÑ‚ имала је по један батаљон, а Ñвака облаÑÑ‚ је била подељена на три округа. Сваки округ имао је неколико чета које Ñе Ñу даље делиле на ÑреÑке одреде, водове, Ñтанична одељења и одељке. Главни задатак био је контрола промета преко границе.
Повремено, у ÑаÑтав СДС улазе и шумари, надзорници путева, општинÑки чувари поља и општинÑке Ñтраже тамо где их је било. Ðачелно, Ñвака Ñтаница СДС је била појачавана Ñа око 20 наоружаних ÑеоÑких милиционара.
Под притиÑком ÐОВЈ долази до обједињавања Ñнага реакције да би Ñе уÑпешније ÑупротÑтавили ÐОП-у. Споразумом Драже Михаиловића и Милана Ðедића почетком октобра 1944, СДС Ñе Ñтавља под команду Врховне команде ЈВУО и од 5000 припадника СДС је 6. октобра 1944. формиран Први СрпÑки ударни ÐºÐ¾Ñ€Ð¿ÑƒÑ (СУК) под командом генерал-потпуковника Стефана Радановића ÑаÑтављен од Прве и Друге ударне дивизије, а каÑније је додана Трећа гранична дивизија. ÐšÐ¾Ñ€Ð¿ÑƒÑ Ñе повлачи заједно Ñ Ð½ÐµÐ¼Ð°Ñ‡ÐºÐ¸Ð¼ Ñнагама кроз Санџак у БоÑну трпећи велике губитке.
СУК заједно Ñа четницима Драже Михаиловића учеÑтвује у пропалом нападу на Тузлу коју је бранио 3. ÐšÐ¾Ñ€Ð¿ÑƒÑ ÐОВЈ након чега долази до међуÑобног оптуживања и припадници СДС напуштају четнике и враћају Ñе Ðемцима. До 10 јануара 1945 преко 3000 их Ñе Ñкупило у СлавонÑком Броду чекајући транÑпорт, Ðемци их шаљу у ÐуÑтрију као раднике у организацији Тодт. У марту 1945 Ðемци Ñу допуÑтили да Ñе нешто официра и око 1500 војника придружи четничкој ШумадијÑкој дивизији у СловенÑком приморју под командом генерал-потпуковника Миодрага Дамјановића која Ñе у мају предаје Енглезима у јужној ÐуÑтрији.
This page is also available in the following languages:
• English • Hrvatski •