Vojska.net
po celom SCG web-u


Ратомир Ратко Калафатовић (? - ?)
Јован Антић (1886 - 1966)
Душан Анђелковић (1886 - 1949)
Милан Анђелић (1881 - 1963)
Светозар Андрић (1867 - 1937)

Српска државна стража

Оружана формација створена 3. марта 1942. од стране владе Милана Недића у окупираној Србији, тзв. недићевци, као додатно појачање цивилној полицији да одржава ред и да Немцима олакша окупацијске задатке. Углавном настала проширењем бивших Југословенских жандармеријских пукова, Дринског и Дунавског, одредима полиције који су већ били у служби окупатора у Србији, и од подофицира и официра Југословенске војске који су избегли заробљеништво или су пуштени из заробљеништва.

Приликом формирања је имала око 17,000 људи. За јануар 1943. године постоји податак о бројном стању од 36,716 људи укључујући помоћне службе и наоружану сеоску милицију. Први командант био је пуковник Јован Тришић, а наследио га је генерал-мајор Боривоје Јонић.

Коришћена је, првенствено, за борбу против јединица Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Често је садејствовала с окупаторовим оружаним снагама, и служила за обављање других полицијских послова против припадника НОП-а и других патриота.

Команда СДС је била у саставу Министарства унутрашњих послова тј. при председништву Српске владе, а команда СДС града Београда је била непосредно под командом управника града Београда.

СДС је била углавном наоружана лаким стрељачким наоружањем које се дали Немци из свог ратног плена. Попуна је вршена мобилизацијом, затим из редова Пећанчевих четника, а касније и четника Драже Михаиловића који су се до 1944 потпуно инфилтрирали у СДС.

У свом саставу је, поред других, имала и обавештајно одељење, а делила се на:

  • Градску државну стражу (полиција) која је слузила у Београду и другим већим градовима Србије,
  • Пољску државну стражу (жандармерија) која је обављала службу на целој територији осим подручја покривених Градском државном стражом, и
  • Граничну државну стражу која је обављала граничну службу.

Градска државна стража (полиција) делила се на одреде градске државне страже, а ови на квартовске одреде с потребним бројем станичних одељења на подручју кварта.

Пољска државна стража (жандармерија) делила се на окружне одреде ови, такодје, на среске, с потребним бројем станичних одељења. Територијална надлежност окружних и среских одреда поклапала се с територијалном надлежношћу односних округа и срезова у округу.

Гранична државна стража имала је 2500 припадника подељених у пет области: Београд, Краљево, Ниш, Ваљево и Зајечар. Свака област имала је по један батаљон, а свака област је била подељена на три округа. Сваки округ имао је неколико чета које се су даље делиле на среске одреде, водове, станична одељења и одељке. Главни задатак био је контрола промета преко границе.

Повремено, у састав СДС улазе и шумари, надзорници путева, општински чувари поља и општинске страже тамо где их је било. Начелно, свака станица СДС је била појачавана са око 20 наоружаних сеоских милиционара.

Под притиском НОВЈ долази до обједињавања снага реакције да би се успешније супротставили НОП-у. Споразумом Драже Михаиловића и Милана Недића почетком октобра 1944, СДС се ставља под команду Врховне команде ЈВУО и од 5000 припадника СДС је 6. октобра 1944. формиран Први Српски ударни корпус (СУК) под командом генерал-потпуковника Стефана Радановића састављен од Прве и Друге ударне дивизије, а касније је додана Трећа гранична дивизија. Корпус се повлачи заједно с немачким снагама кроз Санџак у Босну трпећи велике губитке.

СУК заједно са четницима Драже Михаиловића учествује у пропалом нападу на Тузлу коју је бранио 3. Корпус НОВЈ након чега долази до међусобног оптуживања и припадници СДС напуштају четнике и враћају се Немцима. До 10 јануара 1945 преко 3000 их се скупило у Славонском Броду чекајући транспорт, Немци их шаљу у Аустрију као раднике у организацији Тодт. У марту 1945 Немци су допустили да се нешто официра и око 1500 војника придружи четничкој Шумадијској дивизији у Словенском приморју под командом генерал-потпуковника Миодрага Дамјановића која се у мају предаје Енглезима у јужној Аустрији.

This page is also available in the following languages:
EnglishHrvatski