Istorija ÄetniÅ¡tva
Autor: Proleter
Editirao: Ivan BajloSam izraz nema veze sa Srbijom. Nastao je u Makedoniji za vreme Makedonske borbe za nezavisnost - zadnja trećina 19. veka pa do Balkanskih ratova. Dakle, ÄŒETA, ÄŒETOVANJE i - Äetnici.
U Makedoniji je problem nastao gotovo odmah: SVI su se pojavili sa svojim Äetnicima: Srbi na Kosovu koje su se spremali da 'svete', odnosno otmu od Turaka i Makedoniju budući da su je smatrali Južnom Srbijom, Makedonci sa svojim koji su se nadali da će uspeti da se izbore za nezavisnost, Bugari sa svojim budući da su Makedoniju smatrali svojom, Grci takoÄ‘e budući da su i oni smatrali... grÄki izraz je ANDARTA, ANDARTES i doslovno znaÄi isto - Äetnici.
Ovde moram da ubacim malo geografije. Kosovo i Makedonija su joÅ¡ uvek turski. BiH je Austrougarska, GrÄka je otprilike do Olimpa. Solun je u Turskoj i u njemu ima najmanje Grka, U Bitolju (Bitoli) je turska vojna akademija (koju je zavrÅ¡io i Ataturk). I najvažnije, Makedonija se deli na tri glavne geografske celine: Pirinsku, Egejsku i Vardarsku. Vardarska je ova danaÅ¡nja, Egejsku su maznuli Grci i prostire se od linije istoÄna obala Halkidikija do grÄko-albanske granice i na jug do Olimpa, taÄnije grada Katerini. Pirinska Makedonija je najmanja, danas je u Bugarskoj otprilike u onom ćoÅ¡ku prema tromeÄ‘i GrÄke, Bugarske i Makedonije pa na sever gotovo do Sofije.
Da se vratim na Äetnike. Isti su se vrlo brzo, po starom dobrom balkanskom obicaju, podelili. ÄŒetnicki odredi u Makedoniji (mislim na celu, odnosno sve tri zajedno posto je to u tadaÅ¡njoj Turskoj bila celina - i nikada viÅ¡e) su se odmah podelili. Na one koji su za Bugarsku i njene interese koje je predstavljao Komitet za nacionalno osloboÄ‘enje (Äitaj: mažnjavanje od Turske dela po mogućnosti Å¡to većeg) Makedonije - odatle izraz KOMITE (Komiti - pristalice komiteta), VMRO-ovce. Odreda (Äeta) je bilo na teritoriji CELE Makedonije uoÄi Balkanskih ratova: 110 VMRO, 108 grÄkih, 30 srpskih i 5 vlaÅ¡kih, makedonski su bili razbijeni na promakedonske - VMRO i probugarske - takozvani Vrhovisti po Vrhovnom komitetu, a proseÄna jaÄina je bila do 200 ljudi pod voÄ‘stvom mlaÄ‘ih oficira kada je o Srbima i Bugarima reÄ i lokalnih voÄ‘a kada je reÄ o Makedoncima. Zainteresovane vlade (srpska, grÄka i bugarska) ih nisu formalno podržavale i priznavale budući da velike sile u to vreme nisu baÅ¡ bile raspoložene za sranja. ÄŒete su se toliko uspeÅ¡no tukle i klale izmeÄ‘u sebe da Turcima to ni najmanje nije smetalo. Å ta viÅ¡e neke bugarske i srpske su im aktivno pomagale u Mladoturskoj revoluciji 1906. godine kada je sultanova vlast bila bitno smanjena, a Turska krenula u modernizaciju.
Jugoslovenska priÄa o Äetnicima poÄinje 1903. godine. Beogradski doktor GoÄ‘evac formira prvu Äetu koja se odmah potom prebacuje u Makedoniju. Ne na Kosovo koje je mnogo bliže jer Äetnicima koji su sa vojne taÄke glediÅ¡ta dobra zamisao - dejstva u pozadini, napadi na komunikacije i sliÄno - treba podrÅ¡ka stanovniÅ¡tva, a toga na Kosovu naseljenom albanskom većinom nema - albanski ekvivalent su KAÄŒACI (KAChAK, jednina). Ima ga zato u Makedoniji Äije stanovniÅ¡tvo od svoje slovenske braće oÄekuje pomoć u oslobaÄ‘anju od Turaka. GoÄ‘evac zatim formira Glavni odbor Äetnicke akcije poznat i kao Srpski komitet - ovde je Makedoncima već trebalo sve da bude jasno o pravom cilju.
U Srbiji je vojska pokazala interes za tu vrstu akcija. U Balkanskim ratovima su Äetnici izveli nekoliko akcija uglavnom izviÄ‘aÄkog tipa, korisnih u svakom sluÄaju, ali su na nekoliko mesta gadno zabrljali kao kada je Lapski odred pod komandom vojvode Vojislava TankoÅ¡ića napao turske karaule Reponja i Mirovci i zapleo se u teÅ¡ke borbe pa naterao 3. armiju da pre vremena angažuje Moravsku II i Å umadijsku I diviziju izazvavÅ¡i pri tom zdravu skepsu kod aktivnih oficira koja se pokazala opravdanom.
Makedonija je osloboÄ‘ena ili 'osloboÄ‘ena' kako se uzme, a u pripremama za Prvi svetski rat Srpska vrhovna komanda je planirala ÄetniÄka dejstva u pozadini neprijatelja na sopstvenoj teritoriji koju bi isti zauzeo. Od toga nije bilo niÅ¡ta, naravno, mada su se, istini za volju, Äetnicki odredi dobro borili i po pravilu trpeli velike gubitke, ali u sastavu regularne vojske i na samom frontu. Zbog velikih gubitaka su se po pravilu rasformiravali i utapali u redovnu vojsku. Sve je bilo gotovo pre poÄetka povlaÄenja u Albaniju i to je kraj priÄe o pravim cetniÄima.
ÄŒetnici su tada (mislim na kraj njihove vojniÄke karijere) stekli image romantiÄnih i malo 'razbaruÅ¡enih' ratnika jer je prirodno da su Äete i njihov naÄin ratovanja i organizacije privlaÄili malo 'problematiÄne' elemente Å¡to u vreme borbe sa KuK monarhijom i Nemcima nije toliko dolazilo do izražaja ali je kasnije posluzilo Draži i ostalima da se naslone na bas taj image.
Kada smo kod razbaruÅ¡enosti - važno: prvi ili originalni Äetnici su se brijali i Å¡iÅ¡ali.
Posle Prvog svetskog Äetnici postaju politiÄka organizacija. Formira se Udruženje Äetnika sa Glavnim odborom u Beogradu, sa zadatkom da neguje ÄetniÄku borbenu tradiciju, stara se o invalidima i porodicama poginulih. Brzo potpada pod Dvor i uticaj velikosrpskih krugova ali u atmosferi ugroženosti od spoljnjog neprijatelja dugo uspeva da održi i jugoslovenski karakter. Ima ih u Hrvatskoj, Split je glavni i vrlo aktivan centar.
This page is also available in the following languages:
• English •
