Vojska.net
po celom SCG web-u


Ратомир Ратко Калафатовић (? - ?)
Јован Антић (1886 - 1966)
Душан Анђелковић (1886 - 1949)
Милан Анђелић (1881 - 1963)
Светозар Андрић (1867 - 1937)

Драгољуб Дража Михаиловић
(1893 - 1946)

Чин:
  • јули 1913 - потпоручник СВ
  • поручник ЈВ
  • капетан ЈВ
  • септембар 1935 - пуковник ЈВ
Одликовања:
Погубљен: 1946
Положаји:
  • 1927 до фебруара 1935 - заменик начелника и начелник штаба краљевске гарде
  • јуни 1935 до априла 1936 - војни аташе у Софији, Краљевина Бугарска
  • до маја 1937 - војни аташе у Прагу
  • начелник штаба Дравске дивизије
  • командант 39. пешадијског пука у Цељу
  • начелник секције за фортификације
  • наставник на Војној академији
  • начелник опћег одељења при Инспекторату војске
  • заменик начелника штаба Шесте армијске области у Мостару
  • помоћник начелника штаба Друге армије
  • 11. јануар 1942 - министар војске и морнарице
Биографија:

Драгољуб Михаиловић рођен је 27. травња 1893. године у градићу Ивањица, педесетак километара јужно од Чачака у југозападној Србији. Његов отац био је срески чиновник. Његова два стрица су били официри. Након обавезних шест разреда гимназије, Михаиловић се у септембру 1910. уписује на Српску војну академију те као кадет учествује у Балканским ратовима 1912-13. У јулу 1913. као најбољи у својој класи унапређен је у чин потпоручника. Служи у Првом светском рату и са српском војском 1915 повлачи се преко Албаније , на Солунском фронту је био више пута одликован.

Због неких инцидената почетком рата није добио једно од редовитих унапређења, али између два светска рата је нормално напредовао. Од 1921 до 1923 похађа Вишу школу Војне академије те након допунског образовања 1926 прелази у генералштабну струку која се сматрала елитном у ЈВ).

 

Након капитулације Краљевине Југославије с групицом официра и војника организира Војно-четничке одреде Југословенске војске који ће постати Југословенска војска у отаџбини - Четнички покрет 1941-45.

 

У јуну 1942 након неуспелог немачког покушаја да га ухвате Михаиловић премешта главни штаб у Црну Гору где су његови команданти потписали неколико споразума о колаборацији с Италијанима и легализовали свој снаге. Део четничких одреда у Србији је распуштен, а део је легализован као део Недићевих помоћних трупа са статусом сличним одредима Косте Пећанца.

Дража Михаиловић се враћа у Србију 1943 након пораза претрпљених од партизана у априлу и мају за време операције WEISS.

Након пораза четника од стране партизана 1944, Михаиловић је присиљен на поновно повлачење овај пут у Босну, на путу се ЈВУО придружују бивше Недићеве јединице Српске државне и Граничне страже од којих настаје Српски јуришни корпус Југословенске војске у отаџбини.

 

12. марта 1946 агенти ОЗНе заробљавају Дражу Михаиловића док се скривао по источној Босни након пораза на Зеленгори у свибњу 1945. Судски процес за издају и ратне злочине траје од 10. јуна до 15. јула, проглашен је кривим и осуђен на смрт стрељањем, казна је извршена 17. јула 1946.

Библиографија:

This page is also available in the following languages:
EnglishHrvatski