ZENIÄŒKI NOP ODRED

ZENIÄŒKI NOP ODRED
(Sorry, no english version yet)
FORMIRANJE I BORBE ZENIÄŒKOG NOP ODREDA

Od oktobra 1941. do poÄetka maja 1942. u dolini rijeke Bosne, uglavnom duÅ¾ njene desne obale, od Kaknja na jugu do ZavidoviÄ‡a na sjeveru, dejstvovali su prvo ZeniÄka partizanska Äeta, pa bataljon i, napokon, ZeniÄki NOP odred. Teritorija sa koje su izvoÄ‘ene akcije protiv neprijateljskih uporiÅ¡ta obuhvatala je prostor ograniÄen: sa sjevera i severoistoka Krivajom i Å¾eljezniÄkom prugom Olovo - ZavidoviÄ‡i, sa istoka komunikacijom Podlugovi - VareÅ¡ i VareÅ¡ - DuboÅ¡tica, a sa juga i zapada r. Bosnom i komunikacijom Sarajevo - Bosanski Brod.

NajveÄ‡i dio ove teritorije prekriven je gustim Å¡umama koje je eksploatisala firma "NaÅ¡iÄka DD. To je planinsko i brdovito zemljiÅ¡te, ispresijecano u svim pravcima mnogobrojnim rjekama, potocima i udolinama. Jedino na juÅ¾nom i jugozapadnom dijelu ima neÅ¡to oranice i paÅ¡njaka. Taj dio je i naseljen, dok je veÄ‡i dio, bez sela i stanovniÅ¡tva. U toku NOB-a ova teritorija nazvana je "ZeniÄki kraj".

Pokrajinski komitet KPJ za BiH planirao je da i u ovom kraju otpoÄne oruÅ¾ani ustanak u vrijeme kada i na Romaniji, BirÄu, Ozrenu i drugim krajevima istoÄne Bosne. Sa ustankom je trebalo poÄeti prvih dana avgusta 1941. i to: ruÅ¡enjem termoelektrane i industrijskih postrojenja Å¾eljezare Zenica, brzim preuzimanjem vlasti u gradu, izlaskom radniÅ¡tva na teritoriju "ZeniÄkog kraja" i nastavlja-njem partizanskih akcija protiv okupatora i ustaÅ¡kih vlasti. Zadatak je povjeren partijskoj organizaciji Zenica, koja je u to vrijeme po broju Älanova bila medu veÄ‡im u Bosni. Imala je preko 30 Älanova Partije, meÄ‘u kojima je bilo i nekoliko starih i prekaljenih komunista revolucionara, kao Å¡to su: Ibrahim Perviz, Franjo Hen, Remzija Rebac, Nedo RadiÄ‡, Mirko DavidoviÄ‡, Mladen VukoviÄ‡, Marko RajiÄ‡, Hasan Kotlica, Ivica ViÅ¾ral i drugi. Brojno joÅ¡ jaÄa bila je organizacija SKOJ-a. MeÄ‘utim, do predvidene diverzije i ustanka nije doÅ¡lo zbog toga Å¡to su postavljeni zadaci zeniÄkoj partijskoj organizaciji bili nerealni i zbog posledica koje su nastale izdajom Franje Lera. Franjo Ler je otkrio ustaÅ¡ama Äitav plan akcije i uz to joÅ¡ priloÅ¾io spisak komunista, na osnovu Äega je doÅ¡lo do organizovane hajke i hapÅ¡enja. Mec~u prvima, 4. avgusta uveÄe, uhapÅ¡en je Franjo Hen, sekretar Mjesnog komiteta KPJ Zenica, i komunisti Savo PapiÄ‡, BoÅ¡ko KovaÄeviÄ‡, Ibro GoleÅ¡ i DuÅ¡an Å½iliÄ‡. Kod njih je pronac~eno sakriveno oruÅ¾je. U toku sljedeÄ‡ih sedam dana uhapÅ¡ena je joÅ¡ jedna veÄ‡a grupa, u kojoj su bili: Marko RajiÄ‡, Vladimir Logomerac, Stjepan GoluboviÄ‡, Lazo TodoroviÄ‡, Vojo MarkiÄ‡eviÄ‡, Rade GolubiÄ‡, DuÅ¡an BujaliÄ‡, Äorc~e PapiÄ‡, Branko Sa-mardÅ¾iÄ‡, Vojin Soldo, Äuro DoÅ¡en, DerviÅ¡ ImamoviÄ‡, Jozo MandiÄ‡, a u selu KlopÄu uhvaÄ‡eni su: Nec~o i Simo RadiÄ‡. Pored njih u ovoj provali bio je uhapÅ¡en i jedan broj simpatizera: Jovo ÄŒoriÄ‡, Antun Kreh, Drago Stupar, Ä†azim SpahiÄ‡, Rudo SaviÄ‡, Ivica Å unjiÄ‡ i joÅ¡ neki.

Manji broj je onih koji su uspjeli da izbjegnu hapÅ¡emje i da se sakriju kod poznanika i prijatelja ili u Å¡umama u neposrednoj blizini Zenice. U jednoj grupi, koja je izbjegla na desnu obalu rijeke Bosne, bili su: Ibrahim Perviz, Mirko DavidoviÄ‡, Mladen VukoviÄ‡, Hasan Kotlica i Ivica ViÅ¾ral. Ali pogibijom Ibrahima Perviza, 6. avgusta u BlatuÅ¡i, ova je grupa bila razbijena. Njeni Älanovi su se joÅ¡ neko vrijeme zadrÅ¾ali oko sela Ponihovo i DraÄiÄ‡ a zatim otiÅ¡li na Romaniju i stupili u Romanijski partizanski odred.

I poslije ovih dogac~aja Pokrajinski komitet KPJ je nastojao da u >ZeniÄkom kraju podigne ustanak. U tom cilju u septembru je bio upuÄ‡en u Zenicu Remzija TvrtkoviÄ‡, a neÅ¡to kasnije i Omer MasliÄ‡. Zadatak im je bio da se poveÅ¾u sa Remzijom Repcom i organizuju preostale komuniste, da formiraju i obnove partijsku organizacij~z, a posebno organizaciju SKOJ-a, koja provalom nije bila zahvaÄ‡ena, i da sa tian snagama stvore uslove za ustanak i pokrenu narod u oruÅ¾anu borbu. Za kratko vrijeme oni su izvrÅ¡ili ovaj zadatak. Do polovine oktobra bila je obnovljena i stvorena nova partijska organizacija, u koju je primljeno i nekoliko najistaknutijih Älanova SKOJ-a, to su bili: Sead Å krgo, Salih BeÅ¡lagiÄ‡, Ratko Perendija i joÅ¡ neki. Sekretar organizacije bio je Remzija Repac. IzvrÅ¡ena je i reorganizacija skojevskih grupa. Rukovoc~enje organizacijom SKOJ-a u gradu bilo je povjereno Seadu Å krgi, a u Å¾eljezari Remziji TvrtkoviÄ‡u. Novoformirana partijska organizacija izvrÅ¡ila je i najpotrebnije vojno-politiÄke pripreme za ustanak. Organizovala je prikupljanje oruÅ¾ja, sanitetskog i drugog materijala. Stvorena je i obavjeÅ¡tajna sluÅ¾ba, koja je radila na prikupljanju podataka u svim vaÅ¾nijim institucijama NDH, pa Äak i domobranskoj vojsci, u ustaÅ¡kom logoru i organizaciji Kulturbunda. U ustaÅ¡kom logoru i organizaciji ustaÅ¡ke mladeÅ¾i radili su skojevci Jozo MandiÄ‡ i Hela Leki, u jedinicama domobranskog garnizona simpatizer Bruno Novak i joÅ¡ neki podoficiri, a u Kulturbundu VesterÅ¡ek. Preko njih partijska organizacija je dolazila do dragocjenih vojnih podataka i do oruÅ¾ja, koje je kasnije, kada je doÅ¡lo do stvaranja partizanske Äete, bilo od velike koristi. Stvoreno je i nekoliko punktova u okolnim selima koji su kasnije posluÅ¾ili kao veza sa partizanskim jedinicama.

O svemu Å¡to je uÄinjeno u Zenici Pokrajinski komitet KPJ je veÄ‡ polovinom oktobra dobio informaciju od Omera MasliÄ‡a. Podaci koje je on prezentirao Pokrajinskom komitetu govorili su da viÅ¡e nije potrebno Äekati sa ponovnim pokuÅ¡ajem dizanja ustanka. OdluÄeno je da Omer sa jednom naoruÅ¾anom grupom partizana iz odreda >Zvijezda , u kojoj su bili Manojlo PopiÄ‡ i Gojko Uzelac, krene u>ZeniÄki kraj . Zadatak im je bio da prihvate grupe i pojedince koji su se, bjeÅ¾eÄ‡i ispred ustaÅ¡kog terora, krili u Å¡umama, i da sa obnovljenom partijskom organizacijom u Zenici pokrenu narod u borbu i formiraju prve partizanske jedinice.

Kad su MasliÄ‡, PopiÄ‡ i Uzelac u drugoj polovini oktobra stigli na ovaj teren, prvo su se povezali sa naoruÅ¾anom grupom Todora Butine a neÅ¡to kasnije i sa grupom koju je vodio Melenta BoÅ¡njak. Zatim su proÅ¡li kroz nekoliko sela, odrÅ¾ali sastanke u selima Ponihovu, SviÄ‡e, PeÄuju, MoÅ¡Ä‡anici i joÅ¡ nekima, i pozvali narod na ustanak. U svim ovim selima narod ih je dobro primao. PrihvatajuÄ‡i poziv seljaci su u poÄetku pojedinaÄno a kasnije u sve veÄ‡im grupama prilazili i javljali se u partizane. Neki su otkopali sakriveno oruÅ¾je i drugu ratnu opremu koju su saÄuvali od vremena aprilskog rata.

Za nekoliko dana, a to je bilo krajem oktobra i prvih dana novembra, u Å¡umi zvanoj >Å uÅ¡njara iznad sela Ponihovo formirana je prva zeniÄka partizanska Äeta. Komandir je bio TAdor Butina a politiÄki komesar Omer MasliÄ‡. Prikupljanje oruÅ¾ja, mobilizacija novih boraca i razbijanje ustaÅ¡ke vlasti u okolnim selima bile su prve akcije koje je Äeta odmah po svom formiranju izvodila. ÄŒesto su se ovakve akcije pretvarale i u male zborove, na kojima su partizani objaÅ¡njavali smisao narodnooslobodilaÄke borbe i bratstva i jedinstva Srba, Hrvata i Muslimana. PokuÅ¡aji ustaÅ¡kih i domobranskih komandi da uniÅ¡te ZeniÄku partizansku Äetu ostali su bez uspjeha. Naprotiv, Äeta je kroz borbe sve viÅ¡e rasla i jaÄala. VeÄ‡ koncem novembra ona je brojala preko 60 naoruÅ¾anih broca, pa se priÅ¡lo ostvarenju joÅ¡ jedne tzv. Druge Äete. Prva je ostala u selu DraÄiÄ‡ a novooformljena, Druga, rasporec~ena je u selo Bijela Voda. Za komandira Druge Äete postavljen je Melenta BoÅ¡njak, a za politiÄkog komesara Remzija TvrtkoviÄ‡. I !Prva i Druga Äeba imale su zadatak da svoja dejstva usmjere u pravcu Zenice i Kaknja sa ciljean: da ruÅ¡e prugu, ometaju saobraÄ‡aj i razbijaju ap~arat ustaÅ¡ke vlasti na ~ovoj teritoriji.

Borbe u decembru i do polovine januara 1942. poprimile su organizovaniji oblik i prerasle u akcije jaÄih razmjera, u kojima je neprijatelj trpio ozbiljne gubitke. U tom periodu izvedeno je 13 manjih i veÄ‡ih akcija, najveÄ‡im dijelom na Å¾eljezniÄku prugu, Å¾andarmerijska i domobranska uporiÅ¡ta i elektriÄni dalekovod Zenica - Kakanj. U svim ovim borbama ubijeno je, ranjeno i zarobljeno nekoliko stotina neprijateljskih vojnika. Zaplijenjeno je dosta oruÅ¾ja, municije i druge ratne opreme. NajuspjeÅ¡nije su bile akcije na Å¾eljezniÄku stanicu Begov Han, na Å¾andarmerijske stanice Perin Han i Gornja Vraca, na straÅ¾u imanja kaznenog zavoda u neposrednoj blizini Zenice, kao i one na Å¾eljeniÄku prugu Sarajevo - Bosanski Brod. Osim toga, u ovom periodu bilo je i nekoliko sukoba sa domobranima i ustaÅ¡ama koji su pokuÅ¡avali da napadnu i opkole partizanske Äete i da ih uni"ste. NajÅ¾eÅ¡Ä‡i takav napad izvrÅ¡en je 4. januara na Prvu Äetu u selu DraÄiÄ‡i. Toga dana oko 120 ustaÅ¡a i dvije domobranske Äete pokuÅ¡ali su da opkole Äetu i
da je u borbi likvidiraju. ÄŒetiri Äasa je trajala Å¾estoka borba u kojoj je ubijeno i ranjeno 18 neprijateljskih vojnika a medu njima i nekoliko poznatih krvnika iz Zenice. Partizani su imali pet mrtvih i nekoliko ranjenih. Poginuli su: Luka BakijaÅ¡, mitraljezac, Borko LukiÄ‡, Borko Poletan, Äuro GutiÄ‡ i Jovo Hercegovac. Ovo su bile i prve partizanske Å¾rtve koje su pale u borbi kod Zenice. Medu ranjenima bili su komandir Äete Todor Butina, Gojko Uzelac i Äuro MiliÅ¡iÄ‡.

Uz svakodnevne borbe odvijao se i politiÄki rad u Äetama i na terenu. Taj rad se intenzivirao kad su iz Zenice poÄeli izlaziti skojevci, omladinci, radnici i intelektualci. Oni su u znatnoj mjeri pomogli napore drugova MasliÄ‡a, PopiÄ‡a, TvrtkoviÄ‡a i drugih da se Å¡to veÄ‡i broj novih boraca ukljuÄi u borbu. Tada je doÅ¡lo i do stvaranja prvih organa narodne vlasti u ovom kraju. U selima Ponihovo, DraÄiÄ‡, Bijela Voda, Pepelari i drugim izabrani su tada tzv. povjerenici a kasnije su birani i narodni odbori.

I partijska organizacija Zenica uspjela je da se u tom periodu ÄvrÅ¡Ä‡e poveÅ¾e sa radniÅ¡tvom i gradanima Zenice, da ih kroz razne aktivnosti joÅ¡ viÅ¡e angaÅ¾uje ne samo na prikupljanju oruÅ¾ja i obavjeÅ¡tajnih podataka nego i u pruÅ¾anju otpora okupatorima i ustaÅ¡koj vlasti. U ovom pogledu koriÅ¡teni su ugledniji grac~ani Muslimani, koji su, po sugestijama Partije, protestovali i spasavali od hapÅ¡enja i ubijanja veÄ‡i broj ne samo Muslimana nego i Hrvata i Srba. Uz pomoÄ‡ ovih grac~ana partijska organizacija je organizovala 27. januara javnu demonstraciju povodom hapÅ¡enja jedne veÄ‡e grupe skojevaca i omladanaca Zenice. Tog dana preko hiljadu gradana i seljaka Muslimana iz okolnih sela izaÅ¡lo je na ulice i uzvikujuÄ‡i ~PuÅ¡tajte naÅ¡u omladimu uputilo se prema zgradi Kotarskog predstojniÅ¡tva i zatvora. Zahtjevali su da se omladinci odmah puste. UstaÅ¡e,,Å¾andarmi i policija doÄekali su ih sa uperenim cijevima puÅ¡komitraljeza i prijetnjama da Ä‡e otvoriti vatru, ali se nisu usudili da to uÄine. PokuÅ¡avali su i sa obeÄ‡anjima da Ä‡e biti svi puÅ¡teni ako se demonstranti prethodno razic~u. Ali kad i to nije pomoglo, poÄeli su da puÅ¡taju zatvorenike. Njihov izlazak iz zatvora masa je pozdravila poklicima rÅ½ivjela naÅ¡a omladana , Tog dana bilo je puÅ¡teno oko 25 omladinaca, a Å¡estorica su zadrÅ¾ani i istu veÄe pod posebnim obezbjec~enjem prebaÄena u travniÄki zatvor. UstaÅ¡e ih nisu smjele zadrÅ¾ati u zeniÄkom zatvoru a ni pustiti sa ostalima, jer su od batina i muÄenja tako izgledali da bi njihovo puÅ¡tanje joÅ¡ viÅ¡e izazvalo i onako naelektrisanu masu grac~ana. U ovoj grupi bili su: Salih BeÅ¡lagiÄ‡, Ante Oreb, Äemal Burazer~oviÄ‡, Jozo MandiÄ‡, Ekrem Å ehaliÄ‡ i Alija Å estiÄ‡.

Sem ovoga partijska organizacija je i kroz druge oblike svoje aktivnosti uspjela da ostvari svoj uticaj u gradu i obliÅ¾nim selima i da sve to uskladi i poveÅ¾e sa potrebama i daljim razvojem borbi partizanskih Äeta na terenu. Pored veÄ‡ pomenutog razgranatog obavjeÅ¡tajnog rada, naroÄito je dobro organizovan bio rad sa Å¾enama antifaÅ¡istkinjama. Nekoliko simpatizerskih grupa je bilo formirano u veÄ‡em broju pogona Å½eljezare i joÅ¡ nekim preduzeÄ‡ima. Tada je uspostavljena veza i sa ilegalcima - Älanovima Partije u Kaknju, Begovu Hanu i Å½epÄu, a stvoreno je joÅ¡ i nekoliko prihvatnih stanaca koje su, sem veÄ‡ pomenutih u SviÄ‡u i BabiÄ‡ima, posluÅ¾ile kao stalna veza izmec~u Zenice i partizanskih Äeta. Takve stanice su bile u selima Tetovu, RiÄicama i Begovu Hanu.

Sve ovo, kao i uspjesi u borbi partizanskih Äeta, doprinijelo je da se ustanak u >ZeniÄkom kraju joÅ¡ viÅ¡e rasplamsa i poveÄ‡a priliv novih boraca, i to ne samo Srba nego i Muslimana i Hrvata. U takvim uslovima, kad su dotadaÅ¡nje dvije Äete postale brojno velike, donesena je odluka da se formira ZeniÄki NOP bataljon. Radi toga su Å¡tabovi Romanijskog NOP odreda i NOP odreda ~Zvijezda uputili kadrovska pojaÄanja u>ZeniÄki kraj . VeÄ‡ 7. januara 1942. na avu teritaoriju s~tigao je Nikola PnodanoviÄ‡, a odmah iza njega i Akif BeÅ¡liÄ‡, sa jednom grupom boraca Muslimana iz Muslimanskog bataljona Romanijskog NOP odreda. I Ozrenski odred uputio je jednu grupu od oko 30 boraca, koji su bili rodom iz Zenice ili>ZeniÄkog kraja i koji su se do tada borili u sastavu jedinica ovog odreda. Od ovih snaga i veÄ‡ postojeÄ‡ih partizanskih Äeta u januaru 1942. u selu Pepelari formiran je ZeniÄki bataljon od Äetiri Äete. Jedna od ovih Äeta nazvana je proleterskom.

Svaka Äeta je dobila svoj sektor dejstva sa osnovnom orijentacijom prema Kaknju, Zenici i ZavidoviÄ‡ima i teÅ¾iÅ¡tem u dejstvima na komunikaciju Sarajevo - Bosanski Brod. Prva Äeta je bila smjeÅ¡tena u selu Bijela Voda, Druga u Å agoviÄ‡u, TreÄ‡a u ÄŒardaku kod ZavidoviÄ‡a, a Äetvrta (Muslimanska) u selu Pepelaru, gdje je bio i Å¡tab bataljona. Formiranje muslimanske Äete u sastavu ZeniÄkog bataljona doÅ¡lo je kao rezultat napora Partije da se u borbi protiv okupatora i kvislinga joÅ¡ viÅ¡e angaÅ¾uje muslimansko stanovniÅ¡-
tvo koje je u ovom kraju po broju predstavljalo znaÄajan faktor. Komandant bataljona bio je Nikola ProdanoviÄ‡ a politiÄki komesar Manojlo PopiÄ‡. Sem njih u Å¡tabu su bili joÅ¡ Rasim DÅ¾indo, referent saniteta, i Ratko Pernedija kao intendant. Borbe i akcije bataljona nastavljene su istom Å¾estinom. NajznaÄajnija akcija bilo je napad na Begov Han, izveden 12. februara, u vrijeme kada je neprijatelj zavrÅ¡avao svoju drugu ofanzivu i kada je na sve strane trubio da su partizani u istoÄnoj Bosni uniÅ¡teni. ZeniÄki bataljon upao je u Begov Ham, ubio i zarobio oko 150 neprijateljskih vojnika, meÄ‘u kojima je bilo i Nijemaca i us~taÅ¡a, zaplijenio oko 150 puÅ¡aka, 12 puÅ¡komitraljeza i 2 teÅ¡ka mitraljeza. Zaplijenjene su i velike koliÄine municije, hrane, odijela i razne druge opreme. Pilana rNaÅ¡iÄke DD sa stokovima gotove grade, koja je bila pripremljena za izvoz u NjemaÄku, nestala je u plamenu. Zapaljena je i Å¾eljezniÄka stanica a pruga je bila na nekoliko mjesta poruÅ¡ena. Tako je neprijatelj na zavrÅ¡etku svoje ofanzive pretrpio teÅ¾ak udarac, i to onde gdje je bio najosjetljiviji - na kamunikaciji Sarajevo - Bosanski Brod. U ovoj akciji poginulo je svega 5-6 partizana i nekoliko ih je bilo ranjeno. Poslije ove bilo je joÅ¡ nekoliko znaÄajnih akcija, koje su izvodile Äete na pruzi Sarajevo - Brod, tako da je vrlo Äesto saobraÄ‡aj bio prekidan. Na desetine kompozicija otiÅ¡lo je u rijeku Bosnu, pa Äak i oklopni vozovi su nekoliko puta bili zaustavljeni i ruÅ¡eni. Sem toga bataljon je vodio i svakodnevne borbe protiv ustaÅ¡a, domobrana i muslimanske milicije. NajÅ¾eÅ¡Ä‡e takve borbe bile su na sektoru ZavidoviÄ‡a i u okolini r. Krivaje.
Kroz sve ove borbe bataljon je brojno rastao, pa su ubrzo formirane joÅ¡ dvije Äete. Jedna je bila orijentisana prema dolini, Kri-
vaje, a druga na komunikaciju izmec~u Å½epÄa i ZavidoviÄa.
PoÄetkom aprila u "ZeniÄki kraj" stigao je Prvi udarni istoÄno-bosanski bataljon. Sa njim je doÅ¡ao Svetozar VukmanoviÄ‡ Tempo i nekoliko Älanova Pokrajinskog komiteta i Glavnog Å¡taba za BiH.
Oni su odrÅ¾ali sastanke sa Å¡tabom ZeniÄkog bataljona i sa veÄ‡im dijelom Älanstva Partije iz >ZeniÄkog kraja . Od odluka koje su do-
nesene na ovim sastancima najvaÅ¾nije su bile: da se od ZeniÄkog NOP bataljona formira ZeniÄki NOP odred sa Äetiri bataljona, da se
borbena dejstva odreda proÅ¡ire i na lijevu stranu r. Bosne u pravcu Travnika i da se dotadaÅ¡nji OkruÅ¾ni komitet KPJ kadrovski ojaÄa i preformira u novi, koji Ä‡e svojim radom obuhvatiti ne samo bivÅ¡i zeniÄki nego i Å¾epaÄki, a jednim dijelom i visoÄki i travniÄki srez.
Za komandanta odreda postavljen je Nikola ProdanoviÄ‡ a za politiÄkog komesara Milenko CvitkoviÄ‡ ~panac. DotadaÅ¡nji politiÄki komesar bataljona Manojlo PopiÄ‡ bio je predviden da se vrati u odred "Zvijezda" kao zamjenik politiÄkog komesara odreda.
Akcijama prvog udarnog bataljona i zeniÄkih Äeta trebalo je proÅ¡iriti slobodnu teritoriju, ÄvrÅ¡Ä‡e je povezati sa teritorijama koje
su drÅ¾ali Ozrenski NOP odred i odredi koji su dejstvovali na lijevoj obali r. Bosne. Dalje, trebalo je organizaciono uÄvrstiti narodn;t
vlast i mobilisati novo ljudstvo. MeÄ‘utim, ÄetniÄki uticaj, koji je pca.. rastao poslije puÄeva na Romaniji, Ozrenu i Zvijezdi, sprijeÄio je da se to ostvari. Golub MitroviÄ‡ uz pomoÄ‡ svojih istomiÅ¡ljenika pripremio je i izveo ÄetniÄki puÄ. NoÄ‡u 8/9. maja u TreÄ‡em udarnom bataljonu koji je pre toga bio formiran i jedinicama ZeniÄkog odred on je napao na svoje dotadaÅ¡nje drugove i
suborce. Bio je komandi~ Äete u ZeniÄkom odredu, a kada je formiran TreÄ‡i udarni bataljon, on je postavljen za komandira jedne od Äeta tog bataljona. PoloÅ¾a~, koji je zauzimao omoguÄ‡io mu je da pripremi izdaju i da je izner nadno i brzo izvede. Bio je Äak i Älan Partije. PuÄ je pripremio u najveÄ‡oj tajnosti i izveo ga sa maksimalno postignutim iznenadenjem. Tom prilikom poginulo je oko 30 najboljih boraca i rukovodilaca Äete, uglavnom Älanova Partije i skojevaca. MuÄki su ubijeni Gojko Uzelac, Sead Å krgo, Mustafa GanibegoviÄ‡, Rudi Mali, Stani-slav Traub, Milan MasliÄ‡, Himzo Ä†atiÄ‡, Ivo MarjanoviÄ‡, Meho Aza-.pagiÄ‡, KeroÅ¡eviÄ‡ zvani >Pekmez i drugi. Ranjeni su bili Vlado PeriÄ‡ Valter, Pero BosiÄ‡ i Omer MasliÄ‡, ali su uspjeli da se izvuku.
Epilog ove muÄke izdaje bio je sporazum Äetnika sa ustaÅ¡ama u Zenici o zajedniÄkoj saradnji i borbi protiv partizana, koji je Golui~ MitroviÄ‡, zajedno sa svojim pomoÄ‡nicima Perom MiliÅ¡om, Vojoiri BalaÄem i Jovom LakiÄ‡em, potpisao 14. juna 1942.
Oko stotinu boraca ZeniÄkog NOP odreda, koji nisu pristali uz Goluba MitroviÄ‡a uÅ¡lo je u sastav Grupe udarnih bataljona. U TreÄ‡em bataljonu Grupe, kasnije 6. istoÄnobosanske brigade, dve Äete, Deveta i Deseta, bile su sastavljene uglavnom od boraca iz "ZeniÄkog kraja". VeÄ‡ina njih izgubila je Å¾ivote u borbi. NajveÄ‡i broj ih je poginuo u V neprijateljskoj ofanzivi na Ä†urevu, KoÅ¡uru i Sutjesci. Poginuli su: Omer MasliÄ‡, Manojlo PopiÄ‡, Rasim DÅ¾indo, Ratko Perendija, Todor Butina, Marko i Mladen MiÅ¡ura, Äuro MiliÅ¡iÄ‡, Mu~stafa GanibegoviÄ‡, Velija SmajiÄ‡, DÅ¾emal DriniÄ‡ Å uco, Spasoje JovandiÄ‡, Alija Å opeviÄ‡, PaÅ¡an DÅ¾indo, Ä†amil DÅ¾indo, MaÅ¡o HanjaliÄ‡, MiloÅ¡ PopoviÄ‡, Mladem i Vlado DragiÄ‡, Ljubo Vodeb, Avdo-Brico BeÅ¡lagiÄ‡, Remzija TvrtkoviÄ‡, MiÅ¡o IgnjatoviÄ‡, Sirno AleksiÄ‡, Malenta BoÅ¡njak, Bogdan VidaÄek, Fuad IsakoviÄ‡, Mirko KaraÄ, Jovo KrajiÅ¡nik, Savo KriÅ¡koviÄ‡, Simo MaksimoviÄ‡, Ibrahim MalkoÄ, Pero Maslenjak, Milivoje Piljuga, Niko SubotiÄ‡, Desa TodiÄ‡, Ibro ÄŒolakoviÄ‡, Mujo Behmen, Miljenko CvitkoviÄ‡, Meho Ä†urkoviÄ‡, Tahir HadÅ¾iavdiÄ‡, Enver AjanoviÄ‡ i drugi.

Cami,l KAZAZOVIC